PRAVNA KLINIKA" JUSTICIJA "

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

Autor: Boris Stupar, dipl. pravnik, stručni savetnik za Ekološko i stambeno pravo

               

 

 Krivično-pravna zaštita prava životne sredine

 

Krivično pravo kao deo pozitivnog prava predstavlja skup zakonskih propisa kojima se u cilju suzbijanja kriminaliteta određuje koja ponašanja čoveka će biti kvalifikovana kao krivična dela i koje se krivične sankcije, i pod kojim uslovima, mogu izreći učiniocima tih dela.

U tom smislu u našem krivičnom pravu važi princp zakonitosti krivičnog dela i krivične sankcije koji se izražava poznatim  pravilom  nullum crimen, nulla poena sine lege odnosno nema krivičnog dela niti kazne bez zakona.

U ranijem periodu životna sredina se štitila nekim krivičnim delima kao što su krivična dela protiv zdravlja ljudi, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv opšte sigurnosti i dr. U našem krivičnom zakonodavstvu od 01.01.2006. godine sa početkom primene novog Krivičnog Zakonika, prvi put su na jednom mestu svrstana sva krivična dela koja imaju za cilj zaštitu životne sredine. Dakle sada su sva krivična dela svrstana u glavu XXIV  i nose naziv : Krivična dela protiv životne sredine. Takođe određeni broj krivičnih dela protiv životne sredine regulisan je posebnim sporednim zakonodavstvom i predviđen je drugim zakonima. Krivičnim delima protiv životne sredine se ne štite kao ranije klasična ljudska prava a to su život i zdravlje, već samostalno dobro a to je životna sredina, tačnije rečeno pravo čoveka na očuvanu životnu sredinu.

Savremena civilizacija se zasniva na primeni mnogobrojnih tehničkih dostignuća čije je funkcionisanje spojeno sa opasnošću od nastupanja raznovrsnih štetnih posledica. Te štetne posledice vrlo često pogađaju i životnu sredinu. Ipak, ne mogu se zbog toga sve ove delatnosti zabraniti. Društvo mora tolerisati određene rizike, one koji su mu nužni, bez kojih se ne može zamisliti normalno odvijanje životnih tokova i civilizacijski napredak. S toga je kod takvih opasnih delatnosti potrebno ustanoviti određena pravila ponašanja određenih lica, da bi se napred opisane štetne posledice svele na najmanju moguću meru. Zato i postoje određena pravila koja na primer velike fabrike moraju da ispune da bi sprečila zagađivanje životne sredine,  ako one poštuju svoje zakonom i drugim propisima predviđene mere zaštite pa ako i onda nastupi određeno zagađenje životne sredine onda je takvo zagađenje društveno dopušteno odnosno nešto što se mora podnositi da bi se obezbedio društveni napredak. Tek ako se ove sigurnosne mere ne poštuju, te nastupi šteta koja nije smela nastupiti ili ona nastupi u većoj meri nego što je to bilo nužno, ili se zbog toga neopravdano uveća opasnost neke delatnosti, tada se takvo ponašanje mora sankcionisati.

Poslednjih godina je osetno proširena krivično pravna zaštita životne sredine jer se i broj radnji kojima se ona ugrožava mnogostruko uvećao.

Posledica krivičnog dela se sastoji u povredi ili ugrožavanju nekog dobra tj. u našem slučaju životne sredine. Posledica u obliku povrede  se sastoji u uništenju u ili oštećenju životne sredine a posledica u obliku ugrožavanja se sastoji u prouzrokovanju opasnosti za životnu sredinu pri čemu treba praviti razliku na konkrenu i apstraktnu opasnost. Naime, konkretnom opasnošću se životna sredina dovodi u opasnost ali do povrede nije došlo a apstraktnom opasnošću je samo nastala mogućnost da životna sredina dođe u opasnost ali do toga nije došlo. Posledice kod povrede životne sredine se moraju posebno dokazati dok se konkretna i apstraktna opasnost ne dokazuju, one se neoborivo pretpostavljaju, samim tim što je preduzeta radnja kao tipični nosilac opasnosti po životnu sredinu.

 

U Krivičnom Zakoniku Republike Srbije postoji osamnaest krivičnih dela protiv životne sredine, koja se nalaze u glavi dvadeset četvrtoj Zakonika. Ta  krivična dela su sledeća :

 

1.Zagađenje životne sredine ( čl.260 )

2.Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine ( čl.261)

3.Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu ( čl.262)

4.Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine ( čl.263)

5.Oštećenje životne sredine ( čl.264)

6.Uništenje,oštećenje i iznošenje u inostranstvo i unušenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra ( čl.265 )

7.Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje,odlaganje i skladištenje opasnih materija ( čl.266 )

8.Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja ( čl.267 )

9.Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine ( čl.268 )

10.Ubijanje i zlostavljanje životinja ( čl.269)

11.Prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka ( čl.270)

12.Nesavesno pružanje veterinarske pomoći  ( čl.271)

13.Proizvodnja štetnih sredstava za lečenje životinja ( čl.272)

14.Zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja ( čl.273)

15.Pustošenje šuma ( čl.274)

16.Šumska krađa ( čl.275)

17.Nezakonit lov ( čl.276)

18.Nezakonit ribolov ( čl..277)

 

3.1 Krivična dela propisana posebnim zakonima  

 

Zakon o vodama

 

            Čl.209 Neovlašćeno punjenje i korišćenje akumulacije

 Ko bez vodne dozvole vrši punjenje akumulacije ili koristi vode iz akumulacije i time izazove opasnost po život ili zdravlje ljudi ili imovinu, kazniće se za krivično delo zatvorom od šest meseci do pet godina.

 

            Čl.210 Oštećenja pri eksploataciji rečnih nanosa

 Ko eksploatacijom rečnog nanosa iz korita vodotoka ošteti korito, obale i regulacione objekte, kazniće se za krivično delo zatvorom od šest meseci do pet godina ili novčanom kaznom.

Za krivično delo iz stava 1 ovog člana učiniocu će se pored propisane kazne oduzeti i predmet izvršenja krivičnog dela.

 

Zakon o rudarstvu

 

Član 89.

Ko organizuje ili učestvuje u sprovođenju štrajka u jamskim prostorijama ili drugim objektima i prostorijama iz člana 50 stav 2 ovog zakona,kazniće se za krivično delo zatvorom od jedne do pet godina.

 

Član 90

Ko u jamu sa metanom ili drugim zapaljivim gasom ili opasnom ugljenom prašinom ili u objekat na naftnom i gasnom polju unese lako zapaljivu materiju ili druge stvari čije je unošenje u takvu jamu odnosno objekat zabranjen ( član 66 stav 1 ovog zakona ), kazniće se za krivično delo zatvorom od jedne do pet godina.

Za pokušaj dela iz stava 1 ovog člana , učinilac će se kazniti.

Ako je delo iz stava 1 i 2 ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom  do jedne godine.

 

Član 91

Ko se, ulazeći po bilo kom osnovu u magacin,skladište ili spremište eksplozivnih sredstava ne pridržava propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu ( član 66 stav 3 ovog zakona ), kazniće se za krivično delo zatvorom od jedne do pet godina.

 

Sva napred pobrojana krivična dela protiv životne sredine se gone po službenoj dužnosti, odnosno krivične postupke pokreće nadležni javni tužilac. Nijedno od ovih krivičnih dela se ne gone po predlogu ili privatnoj tužbi.

Većina navedenih krivičnih dela se može učiniti samo sa umišljajem kao oblikom vinosti. Ali naravno postoji i određeni broj krivičnih dela protiv životne sredine za koja je propisano da se mogu učiniti i sa nehatom a ta krivična dela su sledeća : zagađenje životne sredine  ( član 260 stav 2 KZ ), nepreduzimanje mera zaštite životne sredine ( član 261 stav 2 KZ ), oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine ( član 263 stav 2 KZ ), oštećenje životne sredine ( član 264 stav 2 KZ ), uništenje,oštećenje,iznošenje u u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra ( član 265 stav 2 KZ ), prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i  biljaka ( član 270 stav 4 KZ ), nesavesno pružanje veterinarske pomoći ( član 271 stav 2 KZ ), proizvodnja štetnih sredstava za lečenje životinja ( član 272 stav 3 KZ), zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja ( član 273 stav 4KZ) i član 90 stav 3 Zakona o rudarstvu.

U pogledu krivičnih dela Uništenje,oštećenje,iznošenje u inostranstvo i unušenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra, nezakonit lov,      nezakonit ribolov i oštećenja pri ekslpoataciji rečnih nanosa iz člana 210 Zakona o vodama  uz kazne propisana je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta.

 Učinilac kod većine krivičnih dela protiv životne sredine može biti svako lice odnosno učinilac nemora biti neko posebno lice ali kod sledećih krivičnih dela učinilac može biti samo službeno ili odgovorno lice a ta krivična dela su sledeća : nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu, unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija i to u stavu 2, nesavesno pružanje veterinarske pomoći.

Kod krivičnih dela zagađenje životne sredine, nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu, oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine, oštećenje životne sredine, sud može ako izrekne uslovnu osudu kod tih krivičnih dela odrediti učiniocima i obavezu da preduzmu određene propisane mere zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine a kod krivičnog dela unošenja opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija i mere zaštite od jonizujućeg zračenja ili druge propisane mere zaštite.

Što se tiče pokušaja ovih krivičnih dela Krivični zakonik izričito propisuje kažanjavanje za pokušaj kod krivičnih dela uništenje,oštećenje,iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra iz stava 3 i šumska krađa  stava 1 i 2 jer za ista se može po zakonu izreći kazna zatvora do tri godine i novčana kazna a u tom slučaju zakon izričito navodi kad je kažnjiv pokušaj. Kod ostalih krivičnih dela protiv životne sredine se takođe primenjuje član 30 Krivičnog zakonika koji propisuje da „ Ko sa umaišljajem započne izvršenje krivičnog dela,ali ga ne dovrši,kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažanjavanje i za pokušaj“. 

Nakon upoznavanja sa osnovnim karakteristikama krivičnih dela protiv životne sredine, želim da Vam predstavim način kako se pokreće i vodi postupak za ova krivična dela.

Naime, kod ovih krivičnih dela se primenjuju opšta pravila za vođenje krivičnog postupka kao i kod drugih krivičnih dela. Pre nego što dođe do pokretanja krivičnog postupka potrebno je prvo otkriti da je izvršeno neko od krivičnih dela protiv životne sredine. Ovaj deo radnji se u krivičnom-procesnom pravu naziva pretkrivični postupak i on prethodi krvičnom postupku. Osnovni organi pretkrivičnog postupka su javni tužilac i policija.

Krivična dela protiv životne sredine se mogu otkriti na razne načine npr. građani mogu vizuelno uočiti da neko zagađuje životnu sredinu, da ispušta otrovne materije, odlaže opasan otpad, radnici u preduzećima mogu uočiti da poslodavci ne preduzimaju propisane mere zaštite životne sredine itd.

Takođe i policija ima obavezu da kad postoje osnovi sumnje da je izvršeno neko od krivičnih dela protiv životne sredine a za koja se goni po službenoj dužnosti, preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac takvog krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da se prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. U tom smislu policija može prikupljati obaveštenja od građana, izvršiti pregled prevoznih sredstava i putnika i prtljaga, ograničiti kretanje na nekom području, preduzeti mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta, raspisati potragu za licem i stvarima za kojima se traga, da u prisustvu odgovornog lica pregledaju objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju, i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje.

Nakon otkrivanja krivičnog dela protiv životne sredine potrebno je odgovarajuću krivičnu prijavu podneti nadležnom javnom tužiocu. Ako npr.vi kao građanin podnesete krivičnu prijavu za krivično delo protiv životne sredine policiji, sudu ili nenadležnom javnom tužiocu takva krivična prijava će odmah biti prosleđena nadležnom javnom tužiocu. Javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu ako iz same prijave proističe da prijavljeno delo nije krivično delo ili da se ne goni po službenoj dužnosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili ako postoje druge okolnosti koje isključuju krivično gonjenje ili ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni učinio krivično delo. O odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tužilac će obavestiti oštećenog u roku od 8 dana, a ako je krivičnu prijavu podnela policija, obavestiće i taj organ. Ako javni tužilac iz same prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da li će zahtevati sprovođenje istrage, ili ako je do javnog tužioca samo dopro glas da je izvršeno krivčno delo protiv životne sredine, a naročito ako je izvršilac nepoznat, javni tužilac će sam ili posredstvom drugih organa prikupiti potrebna obaveštenja.

Javni tužilac može odložiti krivično gonjnenje za krivična dela protiv životne sredine za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako osumnjičeni prihvati da učini neke mere kao što su npr. da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem dela ili da naknadi pričinjenu štetu. Ako Javni tužilac smatra da su ispunjeni svi uslovi on će pred nadležnim sudom zahtevati sprovođenje istrage. Takav zahtev javni tužilac podnosi istržanom sudiji nadležnog suda. Ako istražni sudija utvrdi da su ispunjeni svi uslovi on će doneti rešenje o sprovođenju istrage. Tad zvanično počinje krivični postupak a osumnjičeni postaje okrivljeni. Nakon toga ako postoji dovoljno dokaza nadležni javni tužilac će podignuti optužnicu i tražiti određivanje glavnog pretresa. U toj fazi postupka će javni tužilac pokušati da dokaže sve navode iz optužnce a optuženi će pokušati da te navode opovrgne ukoliko to želi. Nakon toga sud donosi presudu i time se prvostepeni postupak završava.

To je ukratko i sažeto, bez mnogo detaljisanja, da bi običnom čoveku bilo što jasnije, opisan sam tok radnji od otkrivanja krivičnih dela protiv životne sredine pa preko procesuiranja određenih lica do donošenja konačne sudske odluke.

 

# Posted by justicija :: c) STRUČNI TEKSTOVI:: Dodaj komentar (1) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Dodaj komentar

Naslov:

Tekst (potrebno):

Vaše ime (potrebno):

Vaša e-mail adresa (ukoliko je imate):

Vaša lična stranica (ukoliko je imate):

Zapamti me

«	Januar 2012					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• Februar 2012 [13]
• Januar 2012 [4]

• a) POČETNA [1] 
• b) O NAMA [2] 
• c) STRUČNI TEKSTOVI [1] 
• d) PRAVNA PRAKSA [1] 
• e) EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA U STRAZBURU [1] 
• f) ZANIMLJIVOSTI [0] 
• g) PROPISI [9] 
• h) KONTAKT [2] 

• Početna

• 
• 
• 
•